Зајечар, 17. мај 2023. године. – У Историјском архиву „Тимочка крајина“ Зајечар завршена је дводневна конференција под називом Историја демократије и парламентаризма у Србији „Никола Пашић“. У оквиру теме „Парламентаризам у Србији пре и после Мајског преврата“ представљено је петнаест радова студената универзитета у Београду, Нишу, Новом Саду, Косовској Митровици и Бањалуци. Презентовани радови говоре о различитим аспектима и периодима развоја парламентарног система и демократије у оквиру националне историје 19. и 20. века. Излагања радова пратила је дискусија током које су учесници конференције размењивали мишљења и аргументе везане за обрађене теме. Представљени радови биће до краја године објављени у посебном зборнику. Одржавање конференције омогућено је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије.
Током конференције представљени су следећи радови:
- Александар Сарић, Правни факултет, Универзитет у Београду, Кораци ка модернизацији: поређење устава Србије из 1888. и 1903. године
- Данило Зец, Архив Републике Српске, Настанак Скупштине српског народа у БиХ и њено дјеловање до проглашења Републике
- Филип Трајковић, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, Југословенска републиканска странка од оснивања до увођења шестојануарске диктатуре (1920–1929)
- Денис Кнежевић, Правни факултет, Универзитет у Београду, Тајне дуге владавине Николе Пашића
- Катарина Симеоновић, Алекса Ивић, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, Развој парламентаризма у Србији до краја 19. века
- Ђорђе Гојковић, Правни факултет, Универзитет у Београду, Краљ и парламент – уставноправни статус монарха од 1888. до 1903.
- Иван С. Радуловић, Филозофски факултет у Косовској Митровици, Универзитет у Приштини, Утицај Мајског преврата на демократске процесе у Књажевини Црној Гори
- Никола Митић, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, Парламентарни живот у Лесковцу и околини од 1919. до 1929. године
- Филип Д. Вучетић, Филозофски факултет у Косовској Митровици, Универзитет у Приштини,Династички односи Петровића и Карађорђевића након Мајског преврата – осврт на политичке афере у Књажевини Црној Гори
- Марко Ђанић, Правни факултет, Универзитет у Новом Саду, Кризе парламентаризма у Србији од 1881. до 1903. године
- Стефан Томић, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, Парламентаризам у Србији под краљем Петром I Карађорђевићем (1903–1914)
- Страхиња Костадиновић, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, Обнова вишестраначја у Србији 1990. године и традиције српског парламентаризма
- Вељко Г. Јовановић, Филозофски факултет, Унивезитет у Београду, „Нова Европа“ о Николи Пашићу (1920‒1927)
- Невена Недељковић, Василије Митровски, Правни факултет, Универзитет у Београду, Крфска декларација – израз самоопредељења југословенских народа и темељ за настанак нове демократске државе
- Никола Б. Стојановић, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, Развој левичарских покрета у Лесковцу од 1894. до 1915. године
Конференцију Историја демократије и парламентаризма у Србији „Никола Пашић“ уводним обраћањем је отворио господин Стефан Занков, председник Скупштине Града Зајечара.
Осим представљања студентских радова, током два дана трајања скупа одржано је и пет предавања истакнутих стручњака из области историје и права, који су младим учесницима конференције отворили нове перспективе сагледавања феномена демократије и парламентаризма. У току конференције одржана су предавања на следеће теме:
- –Prof.Dr.iur. Thomas Simon, Universität Wien,The Concept of the Western Constitutional State. Ideas and Traditions
- Доц. др Нина Кршљанин, Правни факултет, Универзитет у Београду, Од прошенија до парламентаризма: Народна скупштина Србије 1848–
- Проф. др Мира Радојевић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Демократија и парламентаризам у Краљевини Србији од Мајског преврата до Великог рата (1903–1914)
- Др Урош Станковић, Правни факултет, Универзитет у Новом Саду, Ванредна стања и преки судови као тема скупштинских дискусија у Србији до Првог светског рата
- Доц. др Срђан Мићић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Парламентаризам у Краљевини СХС од 1919. до године
Осим професорке Кршљанин, у улози модератора током првог дана коференције била је проф. др Валентина Цветковић Ђорђевић са Правног факултета Универзитета у Београду. Конференцији је присуствовао и проф. др Дејан Антић са Филозофског факултета Универзитета у Нишу.
Надамо се да ће овај скуп прерасти у традицију и да ће младе истраживаче приближити архивима и архивској грађи, чије богатство нуди изузетне прилике за проширење историјских знања.
