Депо као једна од организационих јединица унутар Архива обавља пријем архивске грађе, смештај и заштиту, издаје архивску грађу за потребе корисника и Архива. Пријем архивске грађе у депо обавља се на основу записника о примопредаји архивске грађе и пописа архивске грађе. Примљена архивска грађа уноси се у Књигу пријема архивске грађе, која представља основно средство евиденције о пријему архивске грађе. Због лакшег сналажења у просторијама депоа неопходно је да постоји топографско обележавање просторија и сталажа за фондове и збирке које су смештене у депоу. Поред уобичајене документарне архивске грађе у депоу се на посебан начин чувају и повеље, карте, планови, цртежи, плакате, филмске, микрофилмске и магнетофонске траке. Адекватан смештај и чување архивске грађе у депоу је један од најзначајнијих начина заштите грађе од биолошких утицаја, климатских измена, физичког пропадања, оштећења, спољње светлости и других утицаја.
Од самог оснивање Архива питање смештаја архивске грађе био је један од главних проблема, тако да се грађа чувала на различитим местима почев од зграде данашњег Народног музеја, зграде бивше пешадијске касарне (данашњи тржни центар у насељу Краљевица), да би смештај архивске грађе у Архиву решено је тек 1993. године изградњом депоа. Зграда депоа грађена је у периоду од 1991. до 1993. године по свим нормативима и стандардима за архивску делатност. Простор депоа за смештај грађе износи 700 м² у коме се чува 485 фондова и збирки у укупној дужини од око 3000 м².
Фондови и збирке распоређени су по групама јединственим за архивску делатност у Србији. За архивску грађу у депоу води се: улазни инвентар, регистар архивских фондова и збирки са досијеима, показивачи, водичи и остала информативна средства.
-
- Депо Архива данас
-
- Депо Архива 70-тих година