Зајечар, 24. 9. 2015.
Грађани Зајечара имали су прилику да у четвртак, 24.9. 2015. године, са почетком у 13 сати, у галерији Историјског архива „Тимочка крајина“ присуствују отварању изложбе о архитектури Зајечара у XIX и XX веку.
Ова поставка фотографија, докумената, скица и пројеката из архивских фондова Архива у Зајечару, рад је тројице аутора (Зоран Јанковић, Драган Живковић и Агим Јанузи), који су на 25 паноа приказали хронолошки, репрезентативне објекте и грађевине са овог простора, од којих неке и данас постоје, као и писане документе који сведоче о том времену.
Језгро Зајечара формирало се око простора Велике пијаце са спомен чесмом. Општинска управа, сучена са градњом нових објеката 1889/90. године доноси одлуку да се приступи израдњи регулационог плана вароши, који је назван по инжињеру Козлићу. Објекти су грађени према постојећој ситуацији, који су уважавали културно наслеђе и традицију.
Убрзан развој друштва наметнуо је потребу израде новог урбанистичког плана 1908. године. Тако је Зајечар 30-тих година XX века био један од најлепших градова Србије и центар Тимочке крајине, и нису га без разлога звали „мали Париз“. Генерални урбанистички план Зајечара 1942. године осмислио је инжењер Глигорије Савовић и он је донео новине у смислу проширења градског атара.
Модернизам у Европи, који се формирао почетком XX века, настојао је да замени традиционалну народну архитектуру, и oва тенденција захвата у послератном периоду и наше крајеве. У Зајечару 60-тих година и почетком 70-тих година XX века, на основу Генералног урбанистичког плана арх. Михајла Митровића из 1958. ничу модернистички објекти на темељу старих порушених кућа. Градско језгро Зајечара се постепено мења, али се све више доводе у питање правила модернизма, па се вреднује специфично окружење и тражи визуелна сагласност која истиче склад старог и новог, што су крајем 1992. арх. Бранислав Јовин и 1993. арх.Зоран Стојковић презентирали својим урбанистичко-архитектонским решењима у граду.
О изложби су говорили: Велибор Тодоров, директор Архива у Зајечару, и коаутори изложбе Агим Јанузи и Зоран Јанковић. Овом догађају поред медија присуствовао је и одређени број поштовалаца Архива и архивске грађе, који је могао да види и филм пригодан за ову тему.
Поставка се може разгледати у наредних месец дана.
А.Ј.
