Зајечар, 27.10.2016, – У Историјском архиву „Тимочка крајина“ у Зајечару одржан је VIII Научно-стручни скуп „Историја, медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“. Научни скуп отворио је др Станислав Тадић, директор Медицинског центра у Зајечару.
др Петар Пауновић поздравља Скуп на отварању
Историјски архив „Тимочка крајина“ у Зајечару, у четвртак , 27. октобра 2016. био је домаћин VIII Научно-стручног скупа „Историја, медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“, који се традиционално одржава сваке године у месецу октобру.
Уводну реч на отварању скупа, уз присуство учесника, званица и представника медија дао је Велибор Тодоров, директор Aрхива у Зајечару.
О значају одржавања скупа на отварању говорили су: др Петар Пауновић, један од идејних твораца скупа и др Станислав Тадић, који је отворио скуп.
Историјски архив у Зајечару је и ове године наставио традицију добро организованих скупова, иако у својој режији са много мање средстава, у жељи да се не прекине седам година научног рада, и нади да ће Министарство културе идуће године помоћи организацију већег скупа и издавање Зборника радова.
На предложене теме пријављено је 19, а презентирано 14 истраживачких радова (болдирани у наставаку текста) – од лекара, научних, просветних и архивских радника. На адресу Архива доспела су и два рада чији су власници из личних разлога били спречени да дођу на отварање скупа.
Радове су представили истраживачи: из Рајачке школе здравља, Државног архива у Видину (Бугарска), Историјског архива у Зајечару, Нишу, Врању, Дома здравља у Новом Саду, Болнице у Врању, Секције за историју медицине СЛД Београд, али и истраживачи из Београда, Ниша, Берана (Црна Гора), и Пловдива.
Учесници VIII Научно-стручног скупа у Зајечару, 27.10.2016.
VIII НАУЧНО СТРУЧНИ СКУП
„Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“
ЗАЈЕЧАР, 27. 10. 2016.
Галерија Историјског архива у Зајечару
УЧЕСНИЦИ:
- Отец иконом Йордан Николов Василев, Пловдив, България.
ХРИСТИЯНСКИ ПОСТ И ЗДРАВЕ / ХРИШЋАНСКИ ПОСТ И ЗДРАВЉЕ/
- Јелица Илић, виши кустос, историчар, Народни музеј Зајечар
СТРАДАЊЕ НАРОДА ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ ОД КОЛЕРЕ У ГОДИНИ ПРЕД ПРВИ СВЕТСКИ РАТ
- Ма. Александар Лукић, истраживач сарадник, Институт за новију историју Србије, Београд.
БОЛЕСТИ ВОЈНИКА ТИМОЧКЕ ДИВИЗИЈЕ I ПОЗИВА ЗАКЉУЧНО СА ЦЕРСКОМ БИТКОМ 1914. ГОДИНЕ
- Прим. др мед. Горан Чукић, Дом здравља Беране, Црна Гора
ДРЖАВНИ ОДБОР ЗА СУЗБИЈАЊЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ 1915. ГОДИНЕ
5. Проф. др Зоран Ј. Војић, ВМА, Београд
УСПОМЕНЕ ИЗ БОЛНИЧКЕ ПРАКСЕ У СРБИЈИ 1914-1915 КАТАРИНЕ ШТУРЦЕНЕГЕР
- др Вукашин Антић, Врањска болница, Врање, Секција за историју медицине СЛД, Видан Богдановић, „Време и моје право“, Београд, Секција за историју медицине СЛД
КАКО СУ БРИТАНСКЕ СИФРАЖЕНТКИЊЕ – ДР ЕЛСИ ИНГЛИС И ОРГАНИЗАЦИЈА БОЛНИЦА ЖЕНА ШКОТСКЕ, СПАСЛЕ СРПСКУ ДОБРОВОЉАЧКУ ДИВИЗИЈУ У ДОБРУЏИ, 1916-1917.
- др Павле Јовић, Српско лекарско друштво, Београд
НАШИ ЛЕКАРИ КАО АКТИВИСТИ ЦРВЕНОГ КРСТА ЗА ВРЕМЕ ВЕЛИКОГ РАТА
8. Проф. Славољуб Станковић Тале, Ниш
ДВА УПРАВНИКА БОЛНИЧАРСКЕ ПОДОФИЦИРСКЕ ШКОЛЕ У НИШУ: САНИТЕТСКИ МАЈОР (ПУКОВНИК) ДР ЈЕЗДИМИР А. ЈОВАНОВИЋ И САНИТЕТСКИ ПОТПУКОВНИК – ПУКОВНИК ДР ЖИВОРАД К. РАШИЋ
- Срђан Мичић, истраживач сарадник, Институт за новију историје Србије, Београд
ЗДРАВСТВЕНИ ПРОБЛЕМИ И СМРТНИ СЛУЧАЈЕВИ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ДИПЛОМАТА ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА
- Никола Арсић, архивист, Историјски архив Ниш
ДЕЛОВАЊЕ НИШКОГ ЦРВЕНОГ КРСТА ЗА ВРЕМЕ II СВЕТСКОГ РАТА
- др спец. Вања Продић, Дом здравља Нови Сад
др Слободан Продић, Епархија далматинска, Република Хрватска
ОДНОС ЦАРИЦЕ ЕКАТАРИНЕ ДРУГЕ ПРЕМА СПРЕЧАВАЊУ ЕПИДЕМИЈА ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ У РУСИЈИ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА СУЗБИЈАЊЕ ЕПИДЕМИЈЕ ВЕЛИКИХ БОГИЊА
- Мария Ангелова Новакова, докторант в Историческия факултет на СУ “Св. Климент Охридски”, “Държавен архив” – Видин при Дирекция “Регионален държавен архив” – Монтана, България.
Здравеопазването във Видин по страниците на българския възрожденски печат
/ЗДРАВЉЕ У ВИДИНУ НА СТРАНИЦАМА БУГАРСКЕ РЕНЕСАНСНЕ ШТАМПЕ/
- Бранко Надовеза, Институт за новију историје Србије, Београд
ЈОВАН КУЈАЧИЋ-МЕДИЦИНСКА И ДРУШТВЕНА МИСАО
- Видан Богдановић, историчар, секција за историју медицине СЛД, Београд,
др Вукашин Антић, Хируршко одељење, Врањска болница, Врање
ПРИЛОЗИ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ ЗДРАВСТВЕНОГ СТАЊА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ У ЈАВНОМ ДИСКУРСУ
- Мирољуб Стојчић, виши архивист, Историјски архив „31. јануар“ Врање
Божа Јањић, архивски саветник, Историјски архив „31. јануар“ Врање
PER ASPERA AD ASTRA – ДР ТОМА ЈОВАНОВИЋ, АУТОБИОГРАФИЈА СА ПРИЛОЗИМА
- др Божица Славковић, Институт за савремену историју, Београд
Ена Мирковић, истраживач сарадник, Институт за српску културу Лепосавић
ПОРОЂАЈ И КУЛТУРА ЖЕНСКОГ ТЕЛА У ЕТНОМЕДИЦИНИ ИСТОЧНЕ И
ЈУЖНЕ СРБИЈЕ
- Миљана Ђорђевић, виши архивист, Историјски архив Ниш
О ЕТНОМЕДИЦИНИ И ЕТНОФАРМАЦИЈИ У НИШУ У XIX ВЕКУ
- Јанузи Агим, виши архивист, Историјски архив „Тимочка крајина
АПОТЕКАРСТВО, ПРЕ И У ВРЕМЕ НАРОДНОГ ОДБОРА ОБЛАСТИ ТИМОЧКЕ ЗАЈЕЧАР, 1949-1951.
- др Петар Пауновић, Рајачка школа здравља, Зајечар
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПРОЈЕКАТ „ЗДРАВЕ ШКОЛЕ“ – МОДЕЛ ЗДРАВСТВЕНОГ ВАСПИТАЊА ЗА XXI ВЕК
Након презентације свих радова промовисан је Зборник радова са претходног VII научно-стручног скупа, о коме је говорио Миљан Ћирић, виши архивист Архива у Зајечару.
У својој дискусији и завршној речи др Петар Пауновић осврнуо се на презентиране теме и поводом тога изведени су конкретни закључци:
- да је скуп испунио циљ одржавања,
- да је по квалитету реферата можда превазишао претходне, и да постоји још простора за обраду предложених тема
- теме о Великом рату остају у програму Научно-стручног скупа и за наредну 2017. годину, уз додатак тема о избеглиштву.
- наставиће се са изучавањем појединаца од значаја за историју медицине, фармације и ветерине, а када је реч о лекарима ове активности биће у вези иницијативе секције за Историју медицине СЛД у Београду : „Велики доктор у малом месту“
- покренута је иницијатива за изучавање живота и рада бабица и сестара које су дале допринос унапређењу народне здравствене културе
- Наставити са писањем реферата из домена етнологије, етномедицине, етнофармакологије, етноветерине, социологије које се баве научним истраживањима друштвеног живота у вези историје здравља и народне здравствене културе
као и да за следећи скуп остаје предлог са прошлогодишњег скупа, да се са секцијом СЛД у Београду 2017. године одржи Први српски конгрес историје здрављa.
др Петар Пауновић
Агим Јанузи, виши архивист