Зајечар, 1. септембар 2016.
У галерији Историјског архива у Зајечару отворена је изложба докумената и фотографија, поводом обележавања великог јубилеја 180 година од оснивања зајечарске Гимназије, под називом „180 година Гимназије у Зајечару 1836-2016.″
На отварању изложбе говорили су: Велибор Тодоров – директор зајечарског архива, Срђан Станојевић – директор Гимназије, Зоран Јанковић – један од аутора изложбе и Стефан Занков – Председник Скупштине града Зајечара.
Отварању изложбе присуствовале су бројне званице из јавног, друштвеног и верског живота, као и бивши и садашњи професори и ученици ове средњошколске установе.
За ову прилику аутори изложбе, Зоран Јанковић, Драган Живковић и Агим Јанузи, приредили су пригодан каталог.
Зајечарска Гимназија спада у ред најстаријих школа у Србији. Основана је као „велика школа“ – полугимназија, 22. августа 1836. године. Професор првих ученика зајечарске средње школе био је Живојин Керечки, а гимназија је била смештена у згради постојеће основне школе. Године 1939. постигнута је сагласност књажевских намесника за премештај Гимназије у Неготин, да би 1859. године председник Совјета Стеван Михајловић упутио писмо Попечитељству просвете и затражио премештај Гимназије у Зајечар. Потврђујући одлуке Малогоспојинске скупштине Кнез Милош Обреновић је 22. фебруара 1860. године одобрио да се епископ Доситеј и полугимназија из Неготина преместе у Зајечар. Стојан Бошковић је био први директор те поново отворене школе. Полугимназија у Зајечару радила је до 4. јула 1867. када се поново враћа у Неготин. Две године касније, 22. фебруара 1869. књажеви намесници (Блазнавац, Ристић и Гавриловић), доносе решење да се у Зајечару оснује двoразредна реалка. Године 1875. покренута је иницијатива да се поново уведе четворогодишње гимназијско школовање. Школска 1878/79. година била је последња година постојања и рада дворазредне зајечарске реалке. Од 1879. године у Зајечару је отворен III, а наредне 1880. године и IV разред, од када ради Нижа четвороразредна гимназија.
На заседању Народне скупштине у Нишу 10. јуна 1884. одлучено је да Зајечар добије Вишу гимназију. Године 1885. отворен је V, наредне године VI разред, a 1887. VII разред. Године 1888. први пут је полаган виши течајни испит – велика матура.
На дан Св. Јеремије, када је зајечарска варош обележавала ослобођење од Турака 1/13. мај 1891. године положен је камен темељац за изградњу зграде зајечарске гимназије. Зграда је завршена 1892. године, а на самом улазу је натпис: „Науци и отаџбини“, као и година изградње – MDCCCXCII. По својој архитектури ова двоспратна зграда коју је пројектовао Рамило Ланг, деда глумца Зорана Радмиловића, издвајала се од осталих грађевина у Србији. Њеној импозантности и лепоти дивио се и сам краљ Александар Обреновић приликом посете Зајечару 1893. Године 1898. донет је Закон о средњим школама, којим је предвиђено да средње школе могу бити потпуне са VIII разреда и непотпуне са IV и VI разреда. Тако је Зајечар успео да сачува своју Гимназију. Године 1899. зајечарска Гимназија је добила назив „Гимназија Доситеја Обрадовића“, да би 10.4.1904. године овај назив био укинут и враћен стари назив „Гимназија у Зајечару“. У време Балканских ратова (1912 – 1913), зграда гимназије узета је за болницу и у њој су престала предавања. Велики рат (1914 – 1918) је зауставио школовање. У ратовима су учествовали многи ђаци и професори. Рад школе обновљен је 8. марта 1919. године и у употреби је назив „Државна реална гимназија у Зајечару“. Школска 1941/42 година прошла је са више прекида наставног процеса.
Након Другог светског рата (1941 – 1945), кренуло се у обнову. У току 1945/46. године донет је нови наставни план и програм Гимназије, сада Више мешовите гимназије. Отварањем основних школа у осмогодишњем трајању, школовање ученика у Вишој мешовитој гимназији обавља се од V до VIII разреда. У складу са реформама које су пратиле школство 1957. године, Гимназија добија назив „Моша Пијаде“. Одлуком тадашње власти школске 1959/60 пребачена је из своје матичне зграде у адаптирану зграду Oбласног одбора. Четири године касније Гимназија добија своју новосаграђену зграду у оквиру средњошколског центра, где се и данас налази.
Законом о средњем образовању из 1976. Гимназија као врста школе избрисана је из регистра школа. Спајањем свих средњих школа настаје Образовни центар средњег усмереног образовања и васпитања „АВНОЈ“ 1977. године. а Гимназија постаје једна од ООУР-а у њеном саставу. Године 1987. Центар постаје Радна организација, а ООУР добија назив ООУР Гимназија „Моша Пијаде“ у Зајечару. Почетком 1990. законским прописима о обазовању укинута је РО Усмереног образовања, и поново основана Гимназија.
Кроз зајечарску Гимназију прошло је много учених и познатих људи: професори – Стојан Бошковић, Јован Митровић, Михајло Бобић, Ђорђе Ничић, Маринко Станојевић, Милан Цветинчанин и др., а као ученици – Никола Пашић, Адам Богосављевић, Стојан Цока Симић, Никола Цоловић, Јован Атанацковић, Стеван Стојановић Мокрањац, Јеремија Живановић, Ђорђе Генчић, Душан Пантелић, Зоран Радмиловић и др.
Гимназија данас ради са 40 професора, 380 ученика распоређена у 16 одељења, са три смера: природно – математички, друштвено – језички и информатички. Ученици постижу запажене резултате из математике, физике, информатике, и историје. Само у последњих десет година освојено је преко 40 награда на државним и међународним такмичењима.
Поставку Изложбе о зајечарској Гимназији посетиоци могу видети у галерији Архива до краја септембра 2016.
А.Ј.