Ниш, 26.10.2022. године – У Историјском архиву Ниш отворена је изложба „Млеко и крв“ из личног фонда Слободана Пенезића Крцуна, у организацији Историјског архива Ужице и Историјског архива Ниш. Била је то прилика да се окупе архивисти из архива Краљева, Прокупља, Зајечара, Ужица, Лесковца, Врања, Крушевца, Новог Пазара, Крагујевца и Ниша и подсете се на значај и улогу архива у чувању докумената која настају радом јавне власти, али и знаменитих личности.
Управо ова изложба говори и о задатку архивâ да, кроз своје изложбе и књиге, не само представе документа, већ и да још више заинтересују ширу јавност за истраживање и коришћење архивске грађе.
Такође, подсетили смо се и апострофирали да неoсноване оптужбе упућене Државном архиву Србије (ДАС), централној и матичној архивској установи, као и запосленима у овом архиву, вређају и нас архивистe. Подсећамо да ДАС већ више година, посматрано и у међународним оквирима, поставља високе садржајне и визуелне стандарде студијских изложби, а по избору тема од националног значаја, изложбама и издавачком делатношћу далеко надмашује све архиве у овом делу Европе. Велики помак у заштити архивске грађе српског порекла ван граница Србије, у нашим црквеним епархијама, општинама и при црквама, један је од приоритета националне стратегије у култури захваљујући ангажовању ДАС. Богате резултате свог рада ДАС објављује у више серија архивских издања, према строгим правилима струке и по најоднегованијим мерилима графичког и ликовног уређења. Такође, ДАС успоставља високе тематско–садржајне и визуелне стандарде архивистичких, студијских изложби.
Ми знамо, а други, ако су добронамерни, могу само да претпоставе, колики је терет за архивисте у ДАС фонд БИА. Добро је што се она најзад налази у Архиву, али зар је потребно да неколицину истраживача подсећамо да је, управо захваљујући др Мирославу Перишићу, историчару и директору, та грађа постала доступна за коришћење у научно–истраживачке сврхе? Без ангажовања директора ДАС не бисмо још увек видели ни шта се у њој налази, а камоли истраживали и на њој градили научне каријере.
Осврнимо се на доступност грађе у архивима. Када је архивска грађа доступна, не значи да не постоје правила њеног коришћења, презентовања и објављивања, нарочито да би се спречиле све чешће нестручне и субјективно оријентисане злоупотребе архивског фонда. Осим тога, рад архивиста са истраживачима ове „осетљиве грађе” веома је захтеван, али га они обављају савесно, темељно и одговорно. Колико је тешко, добронамерни знају. Досијеа у оквиру фонда БИА нису доступна за коришћење према Одлуци Уставног суда. Према тој Одлуци, материја досијеа мора бити регулисана посебним законом. Такав закон још није донет. Кад сагледамо све, постављамо питање: зашто се баш сада подстичу и организују медијски напади, који у свом замаху прерастају у кампању против ДАС? Коме смета углед и високи домети у струци, науци и култури једне од најзначајнијих националних установа културе? Нама, архивистима, који упркос проблемима и тешкоћама свакодневно истрајавамо на пословима заштите архивске грађе, Државни архив Србије је подстицај и узор.
Архиви су превише важни, да би се њима бавили неупућени.