Зајечар, 1.11.2013, –
Одржан је V Међународни научно-стручни скуп историје здравља. На отварању скупа говорио је проф. др Јован Базић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја.
У галерији Историјског архива „Тимочка крајина“ Зајечар, у петак, 1. новембра одржан је V међународни научно-стручни скуп „Историја, медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“.
Уводну реч на отварању скупа, уз присуство многобројних званица, дао је Жика Ракић, в.д. директора архива у Зајечару.
На отварању скупа говорили су: проф. др Јован Базић – помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја, проф. др Момчило Павловић – директор Института за савремену историју из Београда, Светлана Янакиева Кръстева – директорка Архива у Видину и мр Дејан Крстић – помоћник градоначелника Града Зајечара.
Поздравну реч на отварању скупа упутили су и представници покровитеља: др Станислав Тадић – директор Здравственог центра Зајечар, Mr ph. Драгана Бранковић Минчић – директорка Апотеке „Зајечар“ и у име Факултета за менаџмент у Зајечару асистент Габријела Поповић.
Скуп је одржан у организацији Историјског архива “Тимочка крајина“ Зајечар, Архива Србије Београд, Института за савремену историју Београд, Српског лекарског друштва-подружнице Зајечар и Рајачке школа здравља.
Теме:
- Историја медицине до средине XX века – претеча савремене медицине у Србији
- Истакнути здравствени радници источне Србије
- Историјски преглед развоја ветеринарске медицине у Србији
- Народна здравствена култура (етномедицина, здравље у народном животу у традицији и свакодневици).
На предложене теме пријављено је 36 реферата – архивиста, научних, просветних и здравствених радника.
Пре почетка презентације радова пријављених за овај скуп промовисан је Зборник радова са претходног IV научно-стручног скупа, о коме су говорили Надежда Педовић, архивски саветник Архива у Зајечару и др Петар Пауновић, учитељ Рајачке школе здравља.
Радове су представили истраживачи из Рајачке школе здравља, Државног архива у Видину (Бугарска), Историјског архива у Врању, Центра за културу Трстеник, Института за савремену историју Београд, Института за новију историју Београд, Дома здравља у Берану (Црна Гора), Института за српску културу Лепосавић, Филозофског факултета у Београду, Основне школе у Дољевцу, Гимназије „Урош Предић“ из Панчева, Завичајног музеја Жупе – Александровац, Историјског архива „ Тимочка крајина“ у Зајечару и ОШ „ Вук Караџић“ Кладово.
Након излагања свих радова и дискусије др Петар Пауновић представио је стручну платформу скупа у седам тачака – путоказ за даљи рад, при чему су изведени и конкретни закључци: да је скуп испунио циљ одржавања, да је то досада најбоље организовани скуп и да већ сада треба започети са припремама и организовањем скупа за 2014. годину.
СТРУЧНА ПЛАТФОРМА V научно-стручног скупа Историја медицине, ветерине, фармације и народна здравствена култура“
На основу реферата и мишљења о V Научно-стручном скупу „историја медицине, ветерине, фармације и народна здравствена култура (у даљем тексту: историја здравља) “ предложена је следећа Платформа као основа и путоказ за истраживања историје здравља у наредном периоду, посебно на подручју Тимочке крајине,
1) Наставиће се са активностима на истраживањима Историје здравља, посебно на подручју Тимочке крајине, а Историјски архив „Тимочка крајина“ у Зајечару представљаће матичну установу која ће подстицати истраживања, проналазити и подстицати истраживаче на рад, стварати материјалне и организационе услове за рад истраживача на научно-стручним скуповима, организацију нових научно-стручних скупова и штампање зборника радова, књига и објављивање радова из Историје здравља у својој публикацији „Архивско наслеђе“,
2) Прва тема на Научно-стручном скупу историје здравља 2014. године, и наредних година, биће у вези стогодишњице Првог светског рата где ће истраживачи историје здравља реферисати о догађајима, појавама и личностима од значаја за историју здравља у Великом рату,
3) Наставиће се сарадња са Институтом за савремену историју у Београду и другим сличним научно-истраживачким институцијама, посебно кроз ангажовање младих истраживача тако да би они могли у својим установама и у свом даљем раду посветити посебно место историји здравља у склопу друштвене историје (специјализација, одсек). и кроз посебне научно-истраживачке пројекте посвећене изучавању догађаја и појава у области историје здравља на подручју Тимочке крајине,
4) Наставиће се неговање мултидисциплинарног приступа у истраживањима историје здравља уз више ангажовање фармацеута и ветеринара него претходних година, и истраживача из других научних области,
5) У наредном периоду потребно је да истраживачи историје здравља посебну пажњу посвете истраживању архивске грађе у историјском архиву у Нишу, која се односи на Моравску бановину, посебно на Тимочку област Моравске бановине,
6) Наставити сарадњу са истраживачима из истраживачких установа у Видину, уз могућност превођења и објављивања њихових реферата на српском језику,
7) У наредном периоду посветити пажњу изучавању доприноса сестринства историји здравља, посебно на подручју Тимочке крајине и у Великом рату.
ПРИЈАВЉЕНИ УЧЕСНИЦИ ЗА V НАУЧНО-СТРУЧНИ СКУП:
1. др Петар Пауновић, Зајечар
ДР АЛЕКСАНДАР ТОДОРОВИЋ, НЕГОТИНСКИ СРЕСКИ ЛЕКАР И ХИГИЈЕНИЧАР
2. Божа Јањић, др Вукашин Антић, Врање
„МАЛАРИЈА“ И ДР ТОМА ЈОВАНОВИЋ
3. Љубодраг Поповић, Београд
ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ У ОСЛОБОДИЛАЧКИМ РАТОВИМА 1912-1918.
4. Божидар Благојевић, Неготин
ДР ИЛИЈА АЛЕКСИЋ
5. Др Миљана Младеновић Петровић, Ниш
ДР МИЛУН, ПРВИ ДЕЧЈИ ХИРУРГ У НИШУ
6.Светлана Янакиева Кръстева, отдел “Държавен архив” – Видин при Дирекция “Регионален държавен архив” – Монтана
“СТ. Н.С. ІІ СТЕПЕН, КАНДИДАТ НА ВЕТЕРИНАРНО-МЕДИЦИНСКИТЕ НАУКИ Д-Р БОЯН ПЪРВУЛОВ – НАУЧНО-ИЗСЛЕДОВАТЕЛСКА И ОБЩЕСТВЕНА ДЕЙНОСТ”
7. Мария Ангелона Новакова, отдел “Държавен архив” – Видин при Дирекция “Регионален държавен архив” – Монтана
“ГРИЖИТЕ НА ВИДИНСКАТА ОБЩИНА ЗА ЗДРАВЕОПАЗВАНЕТО В ГРАДА (1878–1944)”
8.Отец иконом Йордан Николов Василев
90 ГОДИНИ ВЕТЕРИНАРНО-МЕДИЦИНСКА НАУКА В БЪЛГАРИЯ
9. Јелена Вукчевић, стручни сарадник, Центар за културу, Народни универзитет Трстеник
НАРОДНИ ЛЕКАР И ДОБРОТВОР ДР САВА СТАНОЈЕВИЋ
10. др Милан Гулић, истраживач–приправник, Институт за савремену историју, Београд
ДР УРОШ КРУЉ: ЉЕКАР И ПОЛИТИЧАР
11. Александар Лукић, истраживач–сарадник, Институт за новију историју Србије, Београд
Момир Нинковић, истраживач–стипендиста, Институт за савремену историју, Београд
МЕДИЦИНАР У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ. МИЛУТИН ВЕЛИМИРОВИЋ 1914–1918.
12. Prim.dr.med. Горан Чукић, Беране,
ВЕК ОД ОБЈАВЉИВАЊА ПРИЛОГА ЈОВАНА КУЈАЧИЋА
13.Александар В. Милетић, истраживач-сарадник, ИНИС
ГОЈКО НИКОЛИШ И ЈУГОСЛОВЕНСКА МЕДИЦИНА
14. др Драган Алексић, виши научни сарадник, Институт за новију историју Србије, Београд
САНИТЕТСКИ ПУКОВНИК МИЛАН ПЕЦИЋ 1865–1958.
15. Ена Мирковић, истраживач–приправник, Институт за српску културу, Лепосавић
ДР БЛАГОЈЕ НЕШКОВИЋ (1907–1984). ЛЕКАРСКА КАРИЈЕРА БИВШЕГ РЕВОЛУЦИОНАРА
16. др Бранко Надовеза, ИНИС, Београд
ДР ГАВРИЛО КОЈИЋ И ЗДРАВСТВЕНО ЗАДРУГАРСТВО
17. мр Елена Јосимовска, др Верица Јосимовска
СОЦИЈАЛНО-ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА ДЕЦЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ДАНАШЊЕ МАКЕДОНИЈЕ У ГОДИНАМА НЕПОСРЕДНО ИЗА ВЕЛИКОГ РАТА
18. Милош Ивановић, сарадник у настави, Филозофски факултет, Београд
СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ БОЛНИЦЕ
19. др Зоран Вацић Секција за историју медицине СЛД
Брестовачка бања – хемијска истраживања минералних вода и развој бањског лечења (1834-1912)
20. Биљана Стојић, истраживач–сарадник, Историјски институт, Београд
МИСИЈА ЦРВЕНОГ КРСТА У БАЛКАНСКИМ РАТОВИМА 1912–1913. ГОДИНЕ
21. Божица Славковић, истраживач–стипендиста, Институт за савремену историју, Београд ЗДРАВСТВЕНА ПОЛИТИКА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 1929–1941.
22. Небојша Стамболија, истраживач–приправник, Институт за савремену историју, Београд
САНИТЕТСКА СЛУЖБА СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ
23. Славољуб Станковић Тале, Ниш
др Гордана Димитријевић, спец. физикалне медицине са рехабилитацијом
др Жаклина Станковић, спец. физикалне медицине са рехабилитацијом
БОЛНИЧАРСКА ПОДОФИЦИРСКА ШКОЛА У НИШУ
24. Дејан Зец, истраживач–сарадник, Институт за новију историју Србије, Београд
„ТУШКОВ ФОНД“ – ОРГАНИЗАЦИЈА ПРЕВЕНТИВНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ЗА СПОРТИСТЕ У КРАЉЕВИНИ СХС/ЈУГОСЛАВИЈИ
25. Александар Ђорђевић, проф. историје, Гимназија „Урош Предић“, Панчево
ЗДРАВСТВЕНЕ ПРИЛИКЕ У ПАНЧЕВУ 1918–1929. ПРЕМА ПИСАЊУ ЛИСТА „ПАНЧЕВАЦ“
26. Иван Брборић, кустос, Завичајни музеј Жупе, Александровац
АМЕРИЧКА МИСИЈА У СРБИЈИ ПОСЛЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ЖУПУ
27. Агим Јанузи, виши архивист, Историјски архив „Тимочка крајина“ Зајечар
ИЗВЕШТАЈИ О ЗДРАВЉУ ЉУДИ И СТОКЕ ОПШТИНЕ БЕЛОРЕЧКЕ – ГОРЊА БЕЛА РЕКА У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА
28. др Слободан Селинић, научни сарадник, Институт за новију историју Србије, Београд
ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ СЕЉАКА У СРБИЈИ 60-ИХ ГОДИНА 20. ВЕКА
29. др Драгомир Бонџић, научни сарадник, Институт за савремену историју, Београд
ЛЕЧЕЊЕ ОЗРАЧЕНИХ У ВИНЧИ ОКТОБРА 1958. ГОДИНЕ
30. Биљана Јаковљевић, проф. историје, Београд
ИСТОРИЈА СПОРТСКЕ МЕДИЦИНЕ У СРБИЈИ ДО СРЕДИНЕ XX ВЕКА
31. Предраг Јовановић, проф. историје, ОШ „Вук Караџић“, Кладово
РАЗВОЈ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ У КЛАДОВУ НАКОН ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
32.мр Миомир Гаталовић, истраживач-сарадник, Институт за савремену историју, Београд
ВЕЛИКЕ БОГИЊЕ НА САП КОСОВУ У СВЕТЛОСТИ ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ОКОЛНОСТИ 1972.
33. др Никола Жутић, научни саветник, ИСИ, Београд
РИМОКАТОЛИЧКИ ПРОЗЕЛИТИЗАМ У ЗДРАВСТВЕНИМ И СОЦИЈАЛНИМ УСТАНОВАМА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
34. др Срђан Цветковић, научни сарадник, Институт за савремену историју, Београд
ИСТРАГА БЕЛИХ МАНТИЛА. ЛЕКАРИ И АПОТЕКАРИ СТРЕЉАНИ КАО НАРОДНИ НЕПРИЈАТЕЉИ ОД СТРАНЕ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ ВЛАСТИ 1944–45. ГОДИНЕ
35. др Миодраг Тодоровић, Зајечар,
БОЛОВАЊА – ОДСУСТВА ЗАПОСЛЕНИХ ИЗ МЕДИЦИНСКИХ РАЗЛОГА У ПЕРИОДУ ОД 1974-1993. ГОДИНЕ У ЗАЈЕЧАРСКОМ РЕГИОНУ
36. Зоран Јанковић, Историјски архив „Тимочка крајина“ Зајечар,
др ЛАЗА ИЛИЋ И ТИМОЧКА БУНА
