У АРХИВУ ОДРЖАН VIII НАУЧНО-СТРУЧНИ СКУП: „Историја, медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“

Зајечар, 27.10.2016, – У Историјском архиву „Тимочка крајина“ у Зајечару одржан је VIII Научно-стручни скуп  „Историја, медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“. Научни скуп отворио је др Станислав Тадић, директор Медицинског центра у Зајечару.

1-sa-otvaranja-viii-naucno-strucnog-skupaдр Петар Пауновић поздравља Скуп на отварању

Историјски архив „Тимочка крајина“ у Зајечару, у четвртак , 27. октобра 2016. био је домаћин VIII Научно-стручног скупа „Историја, медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“, који се традиционално одржава сваке године у месецу октобру.

Уводну реч на отварању скупа, уз присуство учесника, званица и представника медија  дао је Велибор Тодоров, директор Aрхива у Зајечару.

О значају одржавања скупа на отварању говорили су: др Петар Пауновић, један од идејних твораца скупа и др Станислав Тадић, који је отворио скуп.

Историјски архив у Зајечару је и ове године наставио традицију добро организованих скупова, иако у својој режији са много мање средстава, у жељи да се не прекине седам година научног рада, и нади да ће Министарство културе идуће године помоћи организацију већег скупа и издавање Зборника радова.

На предложене теме пријављено је 19, а презентирано 14 истраживачких радова (болдирани у наставаку текста) – од лекара, научних,  просветних и архивских радника. На адресу Архива доспела су и два рада чији су власници из личних разлога били спречени да дођу на отварање скупа.

Радове су представили истраживачи: из Рајачке школе здравља, Државног архива у Видину (Бугарска), Историјског архива у Зајечару, Нишу, Врању, Дома здравља у Новом Саду, Болнице у Врању, Секције за историју медицине СЛД Београд, али и истраживачи из Београда, Ниша, Берана (Црна Гора), и Пловдива.

dsc04556

Учесници VIII Научно-стручног скупа у Зајечару, 27.10.2016.

VIII НАУЧНО СТРУЧНИ СКУП

„Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“

ЗАЈЕЧАР, 27. 10. 2016.

Галерија Историјског архива у Зајечару

2-plakat

УЧЕСНИЦИ:

  1. Отец иконом Йордан Николов Василев, Пловдив, България.

 ХРИСТИЯНСКИ ПОСТ И ЗДРАВЕ / ХРИШЋАНСКИ ПОСТ И ЗДРАВЉЕ/

  1. Јелица Илић, виши кустос, историчар, Народни музеј Зајечар

СТРАДАЊЕ НАРОДА ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ ОД КОЛЕРЕ У ГОДИНИ ПРЕД ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

  1. Ма. Александар Лукић, истраживач сарадник, Институт за новију историју Србије, Београд.

БОЛЕСТИ ВОЈНИКА ТИМОЧКЕ ДИВИЗИЈЕ I  ПОЗИВА ЗАКЉУЧНО СА ЦЕРСКОМ БИТКОМ 1914. ГОДИНЕ

  1. Прим. др мед. Горан Чукић, Дом здравља Беране, Црна Гора

ДРЖАВНИ ОДБОР ЗА СУЗБИЈАЊЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ 1915. ГОДИНЕ

5.  Проф. др Зоран Ј. Војић, ВМА, Београд

УСПОМЕНЕ ИЗ БОЛНИЧКЕ ПРАКСЕ У СРБИЈИ 1914-1915 КАТАРИНЕ ШТУРЦЕНЕГЕР

  1. др Вукашин Антић, Врањска болница, Врање, Секција за историју медицине СЛД, Видан Богдановић, „Време и моје право“, Београд, Секција за историју медицине СЛД

КАКО СУ БРИТАНСКЕ СИФРАЖЕНТКИЊЕ – ДР ЕЛСИ ИНГЛИС И ОРГАНИЗАЦИЈА БОЛНИЦА ЖЕНА ШКОТСКЕ, СПАСЛЕ СРПСКУ ДОБРОВОЉАЧКУ ДИВИЗИЈУ У ДОБРУЏИ, 1916-1917.

  1.  др Павле Јовић, Српско лекарско друштво, Београд

НАШИ ЛЕКАРИ КАО АКТИВИСТИ ЦРВЕНОГ КРСТА ЗА ВРЕМЕ ВЕЛИКОГ РАТА

 8.  Проф. Славољуб Станковић Тале, Ниш

ДВА УПРАВНИКА БОЛНИЧАРСКЕ ПОДОФИЦИРСКЕ ШКОЛЕ У НИШУ: САНИТЕТСКИ МАЈОР (ПУКОВНИК) ДР ЈЕЗДИМИР А. ЈОВАНОВИЋ И САНИТЕТСКИ ПОТПУКОВНИК – ПУКОВНИК ДР ЖИВОРАД К. РАШИЋ

  1.  Срђан Мичић, истраживач сарадник, Институт за новију историје Србије, Београд

ЗДРАВСТВЕНИ ПРОБЛЕМИ И СМРТНИ СЛУЧАЈЕВИ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ДИПЛОМАТА ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

  1. Никола Арсић, архивист, Историјски архив Ниш

ДЕЛОВАЊЕ НИШКОГ ЦРВЕНОГ КРСТА ЗА ВРЕМЕ II СВЕТСКОГ РАТА

  1.  др спец. Вања Продић, Дом здравља Нови Сад

др Слободан Продић, Епархија далматинска, Република Хрватска

ОДНОС ЦАРИЦЕ ЕКАТАРИНЕ ДРУГЕ ПРЕМА СПРЕЧАВАЊУ ЕПИДЕМИЈА ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ У РУСИЈИ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА СУЗБИЈАЊЕ ЕПИДЕМИЈЕ ВЕЛИКИХ БОГИЊА

  1. Мария Ангелова Новакова, докторант в Историческия факултет на СУ “Св. Климент Охридски”, “Държавен архив” – Видин при Дирекция “Регионален държавен архив” – Монтана, България.

Здравеопазването във Видин по страниците на българския възрожденски печат

/ЗДРАВЉЕ У ВИДИНУ НА СТРАНИЦАМА БУГАРСКЕ РЕНЕСАНСНЕ ШТАМПЕ/

  1.  Бранко Надовеза, Институт за новију историје Србије, Београд

ЈОВАН КУЈАЧИЋ-МЕДИЦИНСКА И ДРУШТВЕНА МИСАО

  1. Видан Богдановић, историчар, секција за историју медицине СЛД, Београд,

др Вукашин Антић, Хируршко одељење, Врањска болница, Врање

ПРИЛОЗИ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ ЗДРАВСТВЕНОГ СТАЊА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ У ЈАВНОМ ДИСКУРСУ

  1. Мирољуб Стојчић, виши архивист, Историјски архив „31. јануар“ Врање

Божа Јањић, архивски саветник, Историјски архив „31. јануар“ Врање

PER ASPERA AD ASTRA – ДР ТОМА ЈОВАНОВИЋ, АУТОБИОГРАФИЈА СА ПРИЛОЗИМА

  1.  др Божица Славковић, Институт за савремену историју, Београд

Ена Мирковић, истраживач сарадник, Институт за српску културу Лепосавић

ПОРОЂАЈ И КУЛТУРА ЖЕНСКОГ ТЕЛА У ЕТНОМЕДИЦИНИ ИСТОЧНЕ И

ЈУЖНЕ СРБИЈЕ

  1. Миљана Ђорђевић, виши архивист, Историјски архив Ниш

О ЕТНОМЕДИЦИНИ И ЕТНОФАРМАЦИЈИ У НИШУ У XIX  ВЕКУ

  1. Јанузи Агим, виши архивист, Историјски архив Тимочка крајина

АПОТЕКАРСТВО, ПРЕ И У ВРЕМЕ НАРОДНОГ ОДБОРА ОБЛАСТИ ТИМОЧКЕ ЗАЈЕЧАР, 1949-1951.

  1. др Петар Пауновић, Рајачка школа здравља, Зајечар

ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПРОЈЕКАТ „ЗДРАВЕ ШКОЛЕ“ – МОДЕЛ ЗДРАВСТВЕНОГ ВАСПИТАЊА ЗА XXI ВЕК

Након  презентације свих радова промовисан је Зборник радова са претходног VII научно-стручног скупа, о коме је говорио Миљан Ћирић, виши архивист  Архива у Зајечару.

У својој дискусији и завршној речи др Петар Пауновић осврнуо се на презентиране теме и поводом тога изведени су конкретни закључци:

  • да је скуп испунио циљ одржавања,
  • да је по квалитету реферата можда превазишао претходне, и да постоји још простора за обраду предложених тема
  • теме о Великом рату остају у програму Научно-стручног скупа и за наредну 2017. годину, уз додатак тема о избеглиштву.
  • наставиће се са изучавањем појединаца од значаја за историју медицине, фармације и ветерине, а када је реч о лекарима ове активности биће у вези иницијативе секције за Историју медицине СЛД у Београду : Велики доктор у малом месту
  • покренута је иницијатива за изучавање живота и рада бабица и сестара које су дале допринос унапређењу народне здравствене културе
  • Наставити са писањем реферата из домена етнологије, етномедицине, етнофармакологије, етноветерине, социологије које се баве научним истраживањима друштвеног живота у вези историје здравља и народне здравствене културе

као и да за следећи скуп остаје предлог са прошлогодишњег скупа, да се са секцијом СЛД у Београду 2017. године одржи Први српски конгрес историје здрављa.

       др Петар Пауновић

Агим Јанузи, виши архивист 

Историјски архив Тимочка крајина Зајечар © 2013 Србија,
19000 Зајечар, Николе Пашића 160.
тел/фаx: (+381 19) 425-490; 420-285,
e-mail: arhivzaj@mts.rs