О Архиву

Zgrada arhiva

Зграда Архива

Више од пола века од оснивања и рада Архива у Зајечару је довољно да се сагледа пређени пут и укаже на значајне резултате које је ова установа постигла током свог постојања, као најбољи и највернији чувар историје Зајечара, Тимочке крајине и источне Србије.

 Зајечар је, захваљујући свом географском положају, пролазио кроз бурне историјске догађаје, од најстаријих времена до данас. Доживљавао је многа ратна разарања и поново се из њих издизао. На овом простору смењивали су се разни окупатори: Турци, Бугари, Немци, Аустријанци и други. Ратови су оставили дубоке трагове уништења на културним споменицима и споменицима писане културе. Нестајали су без трага, уништавани, и у рату, а нажалост и у миру погађала их је најгора судбина, јер су били недовољно цењени, па су и напори за њихово очување били најмањи. Многи периоди историје Зајечара немају сачуван ни један документ. Требало је да прође доста времена да би се схватио значај чувања и заштите докумената. Историја и судбина нас доводе на 60-годишњи јубилеј модерног архива.

Први Закон о заштити архивске грађе у Србији донет је 1898. године, и на основу овог закона основана је 1900. године Државна архива у Београду. Стварањем Краљевине Југославије, после Првог светског рата, није створена и јединствена архивска служба. Поред постојећих архива у Дубровнику, Загребу , Београду и Сремским Карловцима, отворени су још и архиви покрајинског карактера у Новом Саду, Скопљу и Марибору. Сву архивску грађу нису могли да прикупе и чувају ови архиви, тако да је остајала у регистратурама, док је мањи део сакупљен и сачуван у појединим музејима и библиотекама. Вредна архивска грађа била је препуштена савести и одговорности службеника постојећих институција, органа власти, политичких, верских, војних и других институција. То што данас не обележавамо век постојања тако важне институције последица је наше историје и свести о култури народа сачуваној кроз драгоцено архивско благо као сведочанство о себи: „Само неуки и неразумни људи могу да сматрају да је прошлост мртва и непрелазним зидом заувек издвојена од садашњице. Истина је, напротив, да је све оно што је човек некад мислио и осећао и радио нераскидиво уткано у ово што ми данас мислимо, осећамо и радимо. Уносити светлост научне истине у догађаје прошлости, значи служити садашњости. Стога архивска документа нису мртва, сива и узалудна као што то површним или неупућеним може понекад да изгледа. То су драгоцени сведоци без којих би нам остала непотпуно разумљива многа појава у садашњости, без којих не бисмо могли назрети ништа од будућности“. (Иво Андрић)

Историјски Архив у Зајечару део је Архивске мреже Србије

Kolektiv Arhiva  u Zajecaru 2010

Колектив Архива у Зајечару (2010)

Научно истраживачка и издавачка делатност Архива

Архив пружа услуге и стручну помоћ бројним истраживачима у коришћењу архивске грађе и библиотечког материјала, ради израде стручних, научних и других радова.

Од свог оснивања до данас, Архив је издао 28 књига, чија је тематика махом везана за историју источне Србије. Један од најзначајнијих издавачких пројеката био је „Историја револуционарног радничког покрета Источне Србије“, у оквиру кога је издато седам књига, углавном Зборника грађе из периода 1880-1945. године. Једна од карактеристика рада Архива је и та да се посвећује пажња културној делатности, у градским оквирима, а и шире. Припремљено је преко 100 изложби различите тематике. Поводом обележавања значајних датума наше националне историје, Архив је био суорганизатор више научних скупова и округлих столова: Тимочка буна и њен друштвено-политички значај за Србију XIX века. (Зајечар 1983. године), Никола Пашић и његово доба (Београд-Зајечар 1995. године), Живот и дело Светозара Марковића (Београд-Зајечар 1996. године), XV и XVI научно-стручни скуп Историја медицине и фармације (2006/2007)…

Са ових скупова издати су и Зборници радова.

Историјски архив Тимочка крајина Зајечар © 2013 Србија,
19000 Зајечар, Николе Пашића 160.
тел/фаx: (+381 19) 425-490; 420-285,
e-mail: arhivzaj@mts.rs