Др РАДЕ КОСТИЋ ОТВОРИО  IX  НАУЧНО-СТРУЧНИ  СКУП „Историја, медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“

Зајечар, 12.10.2017, – У Историјском архиву „Тимочка крајина“ у Зајечару одржан је IX Научно-стручни скуп  „Историја, медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“.  Научни скуп отворио је др Раде Костић, члан Градског већа у Зајечару и директор Специјалне болнице за рехабилитацију „Гамзиград“ у Гамзиградској бањи.

Историјски архив „Тимочка крајина“ у Зајечару, у четвртак, 12. октобра 2017. био је домаћин IX Научно-стручног скупа „Историја, медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“, који се традиционално одржава сваке године у месецу октобру.

Уводну реч на отварању скупа, у присуству учесника, званица и представника медија  дао је Велибор Тодоров, директор архива у Зајечару.

О значају одржавања скупа на отварању говорили су: др Петар Пауновић, један од идејних твораца скупа и др Раде Костић, лекар специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, који је отворио скуп.

Историјски архив у Зајечару је и ове године наставио организацију  једнодневног скупа, у жељи да се не прекине континуитет научно-истраживачког рада започетог пре девет година (у сарадњи са Архивoм Србије Београд, Институтoм за савремену историју Београд, Српским лекарским друштвом-подружницa Зајечар и Рајачком школом здравља), и објављивања Зборника радова са одржаног скупа, као финалног резултата истраживања.

Предложене теме биле су:

  1. МЕДИЦИНСКЕ И ЗДРАВСТВЕНЕ ПРИЛИКЕ У СРБИЈИ

У ПЕРИОДУ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА 1914 – 1918. И ДРУГОГ СВЕТСКОГ

РАТА  1941 – 1945. ГОДИНЕ

 

– Војни санитет, здравствено стање војске, избеглиштво

– Медицинари на фронту (лекари, болничарке и болничари)

– Збрињавање и помоћ рањеницима на бојиштима

– Мисија Црвеног крста у Првом светском рату

– Учешће и страдање Тимочана у рату

– Здравствено стање становништва у Србији за време рата

  1. ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ, ФАРМАЦИЈЕ,  ВЕТЕРИНЕ  И НАРОДНА

ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА

– Здравствене установе и здравствени радници источне Србије

(први лекари, бабице, медицинске сестре)

– Историјски преглед развоја ветеринарске медицине у Србији

– Народна здравствена култура (етномедицина, здравље у народном животу

и традицији, и свакодневици)

На предложене теме пријављено је 20, а представљено 16 истраживачких радова здравствених, просветних, архивских и других научних  радника. Радови су представљени у две цесије. Прво радно председништво чинили су: Емила Петровић, др Вања Продић и др Петар Пауновић, док су у другом председништву били: Иван Потић, Снежана Ратић и Марица Мишић.

Радове на одржаном IX научно-стручном скупу представили су истраживачи: из Рајачке школе здравља, Дома здравља у Новом Саду, Секције за историју медицине СЛД – Београд, Државног архива у Видину (Р.Бугарска), Архива Србије – Београд, Историјског архива у Зајечару, Народног Музеја у Зајечару, Музеја Крајине у Неготину, али и истраживачи из Пловдива (Р.Бугарска), Шибеника (Р.Хрватска), Београда, Ниша, Зајечара и Сокобање.  Своје радове доставили су и истраживачи који су били спречени, из оправданих разлога, да присуствују овом скупу, из Штипа (Македонија), Београда и Врања, чији ће се радови такође наћи у Зборнику радова, на  промоцији која се планира за октобар 2018. приликом одржавања X научно-стручног скупа.

 

IX  НАУЧНО СТРУЧНИ СКУП

„Историја медицине, фармације, ветерине и

 народна здравствена култура“

 

ЗАЈЕЧАР,  12. 10. 2017.

Галерија Историјског архива у Зајечару

Истраживачке радове представили су:

                                                             I

  1. Марица Мишић, дипломирана правница, мастер – Звездан / Зајечар

ВЕТЕРИНАРСКО ЗАКОНОДАВСТВО КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ У ОЧУВАЊУ

ЈАВНОГ ЗДРАВЉА

  1. Dr sci. ph Павле Јовић

Српско лекарско друштво, Београд

ПРВИ ПРИРУЧНИЦИ О НЕЗИ БОЛЕСНИКА КОД СРБА

  1. Др Вања Продић, Дом Здравља Нови Сад

    Др Слободан Продић, Православна Епархија далматинска, Шибеник,

    Република Хрватска

ДР РИСТО ЈЕРЕМИЋ И ЊЕГОВО ДЕЛО ,,ЗДРАВСТВЕНЕ ПРИЛИКЕ У

ЈУГОСЛОВЕНСКИМ ЗЕМЉАМА ДО КРАЈА 19. ВЕКА”

  1. 4. Јелица Илић, историчар, виши кустос

Народни музеј  Зајечар

    ДР ЛАЗАР ГЕНЧИЋ – НА ВЕТРОМЕТИНИ ЕПИДЕМИЈА

  1. Проф. Славољуб Станковић Тале, Ниш

САНИТЕТСКИ ПУКОВНИК ДР ЈОВАН (ХАЏИ СТОЈИЉКА) ХАЏИ

БОГДАНОВИЋ (Ниш, 12.06. 1868-  24.04.1939, Београд)

  1. 6. Снежана Ратић, виши архивист

Архив Србије, Београд

    СРПСКИ ПОТПОРНИ ОДЕЉАК И ХУМАНИТАРНА ДРУШТВА У ВЕЛИКОЈ

БРИТАНИЈИ  ТОКОМ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

  1. Др Горан Чукић, епидемиолог

Београд, Раковица

НИКОЛОВО УЧЕЊЕ У СРБИЈИ 1915. ГОДИНЕ

 

II

  1.  Aкадемик др Зоран Ј. Војић, психијатар и психотерапеутБеоград

ПСИХИЧКЕ  РЕАКЦИЈЕ  И  ПОРЕМЕЋАЈИ ПОНАШАЊА У СРПСКОЈ

ВОЈСЦИ 1914 – 1916.

  1. Отец иконом Йордан Николов Василев

Пловдив – България

     животът и делото на светителя хирург  Лука Войно-Ясенецки

  1. Светлана Янакиева Кръстева

отдел “Държавен архив” – Видин  при Дирекция

“Регионален държавен архив” – Монтана

ДОЦ. Д-Р ЛЮБЕН ТУРТУРИКОВ – ЛЕКАР – ХИРУРГ, УЧЕН,     РАЦИОНАЛИЗАТОР В ОБЛАСТТА НА  ОРТОПЕДИЯТА

  1.  Миљан Ћирић, виши архивист

Историјски архив „Тимочка крајина“ Зајечар

ДОКУМЕНТА МЕДИЦИНСКЕ ПРОВЕНИЈЕНЦИЈЕ У  ФОНДУ ОПШТИНЕ

ВРАЖОГРНАЦ ЗА ПЕРИОД 1880 – 1920.

  1. Голуб Радовановић

„ЕТНОС“ – Етнолошка радионица – Сокобања

ЕТНОМЕДИЦИНА СОКОБАЊСКОГ КРАЈА У XIX И XX ВЕКУ

  1. Александар Рајић, дипл. етнолог-антрополог

Београд

ЗНАЧАЈ МАНАСТИРА ЗАПАДНОГ СРЕМА У ОЧУВАЊУ ЗДРАВЉА

  1. Емила Петровић, виши кустос

      Музеј КрајинеНеготин

ИГРА КАО ЛЕК

  1. Др Петар Пауновић, учитељ здравља – Рајац

ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА ВАЛАКОЊА 80-ТИХ  ГОДИНА XX ВЕКА

ВАРИОЛА У ЂАКОВИЦИ 1972. године (поводом 45 година од појаве

„Вариоле“ на Косову и Метохији)

  1.  Aгим Ј. Јанузи, виши архивист

Историјски архив „Тимочка крајина“ Зајечар

УПУТСТВА И САОПШТЕЊА ЗА ЧУВАЊЕ ОД БОЛЕСТИ  ИЗ ФОНДА

ОПШТИНА МАРИНОВАЦ ЗА ПЕРИОД 1918-1920.

Након  презентације свих радова промовисан је Зборник радова са претходног VIII научно-стручног скупа, о коме је говорио Иван Потић, виши библиотекар  Архива у Зајечару.

Поводом 45 година од појаве „Вариоле“ на Косову и Метохији промовисана је и књижица Др Петра Пауновића „ Вариола у Ђаковици 1972. године“, о којој је говорио сам аутор.

У дискусији и завршној речи др Петар Пауновић осврнуо се и на обрађене теме и изведен je закључак: да је скуп потпуно успео, да су реферати били врло интересантни, садржајни, и квалитетни, да има и нових учесника, да интересовање истраживача расте за историју медицине, фармације, ветерине и народну здравствену културу и да постоји још простора за обраду локалне историје, што ће показати наредни јубиларни X научни скуп.

А.Ј.

Историјски архив Тимочка крајина Зајечар © 2013 Србија,
19000 Зајечар, Николе Пашића 160.
тел/фаx: (+381 19) 425-490; 420-285,
e-mail: arhivzaj@mts.rs