Зајечар, 12.10.2017, – У Историјском архиву „Тимочка крајина“ у Зајечару одржан је IX Научно-стручни скуп „Историја, медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“. Научни скуп отворио је др Раде Костић, члан Градског већа у Зајечару и директор Специјалне болнице за рехабилитацију „Гамзиград“ у Гамзиградској бањи.
Историјски архив „Тимочка крајина“ у Зајечару, у четвртак, 12. октобра 2017. био је домаћин IX Научно-стручног скупа „Историја, медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“, који се традиционално одржава сваке године у месецу октобру.
Уводну реч на отварању скупа, у присуству учесника, званица и представника медија дао је Велибор Тодоров, директор архива у Зајечару.
О значају одржавања скупа на отварању говорили су: др Петар Пауновић, један од идејних твораца скупа и др Раде Костић, лекар специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, који је отворио скуп.
Историјски архив у Зајечару је и ове године наставио организацију једнодневног скупа, у жељи да се не прекине континуитет научно-истраживачког рада започетог пре девет година (у сарадњи са Архивoм Србије Београд, Институтoм за савремену историју Београд, Српским лекарским друштвом-подружницa Зајечар и Рајачком школом здравља), и објављивања Зборника радова са одржаног скупа, као финалног резултата истраживања.
Предложене теме биле су:
- МЕДИЦИНСКЕ И ЗДРАВСТВЕНЕ ПРИЛИКЕ У СРБИЈИ
У ПЕРИОДУ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА 1914 – 1918. И ДРУГОГ СВЕТСКОГ
РАТА 1941 – 1945. ГОДИНЕ
– Војни санитет, здравствено стање војске, избеглиштво
– Медицинари на фронту (лекари, болничарке и болничари)
– Збрињавање и помоћ рањеницима на бојиштима
– Мисија Црвеног крста у Првом светском рату
– Учешће и страдање Тимочана у рату
– Здравствено стање становништва у Србији за време рата
- ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ, ФАРМАЦИЈЕ, ВЕТЕРИНЕ И НАРОДНА
ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА
– Здравствене установе и здравствени радници источне Србије
(први лекари, бабице, медицинске сестре)
– Историјски преглед развоја ветеринарске медицине у Србији
– Народна здравствена култура (етномедицина, здравље у народном животу
и традицији, и свакодневици)
На предложене теме пријављено је 20, а представљено 16 истраживачких радова здравствених, просветних, архивских и других научних радника. Радови су представљени у две цесије. Прво радно председништво чинили су: Емила Петровић, др Вања Продић и др Петар Пауновић, док су у другом председништву били: Иван Потић, Снежана Ратић и Марица Мишић.
Радове на одржаном IX научно-стручном скупу представили су истраживачи: из Рајачке школе здравља, Дома здравља у Новом Саду, Секције за историју медицине СЛД – Београд, Државног архива у Видину (Р.Бугарска), Архива Србије – Београд, Историјског архива у Зајечару, Народног Музеја у Зајечару, Музеја Крајине у Неготину, али и истраживачи из Пловдива (Р.Бугарска), Шибеника (Р.Хрватска), Београда, Ниша, Зајечара и Сокобање. Своје радове доставили су и истраживачи који су били спречени, из оправданих разлога, да присуствују овом скупу, из Штипа (Македонија), Београда и Врања, чији ће се радови такође наћи у Зборнику радова, на промоцији која се планира за октобар 2018. приликом одржавања X научно-стручног скупа.
IX НАУЧНО СТРУЧНИ СКУП
„Историја медицине, фармације, ветерине и
народна здравствена култура“
ЗАЈЕЧАР, 12. 10. 2017.
Галерија Историјског архива у Зајечару
Истраживачке радове представили су:
I
- Марица Мишић, дипломирана правница, мастер – Звездан / Зајечар
ВЕТЕРИНАРСКО ЗАКОНОДАВСТВО КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ У ОЧУВАЊУ
ЈАВНОГ ЗДРАВЉА
- Dr sci. ph Павле Јовић
Српско лекарско друштво, Београд
ПРВИ ПРИРУЧНИЦИ О НЕЗИ БОЛЕСНИКА КОД СРБА
- Др Вања Продић, Дом Здравља Нови Сад
Др Слободан Продић, Православна Епархија далматинска, Шибеник,
Република Хрватска
ДР РИСТО ЈЕРЕМИЋ И ЊЕГОВО ДЕЛО ,,ЗДРАВСТВЕНЕ ПРИЛИКЕ У
ЈУГОСЛОВЕНСКИМ ЗЕМЉАМА ДО КРАЈА 19. ВЕКА”
- 4. Јелица Илић, историчар, виши кустос
Народни музеј Зајечар
ДР ЛАЗАР ГЕНЧИЋ – НА ВЕТРОМЕТИНИ ЕПИДЕМИЈА
- Проф. Славољуб Станковић Тале, Ниш
САНИТЕТСКИ ПУКОВНИК ДР ЈОВАН (ХАЏИ СТОЈИЉКА) ХАЏИ
БОГДАНОВИЋ (Ниш, 12.06. 1868- 24.04.1939, Београд)
- 6. Снежана Ратић, виши архивист
Архив Србије, Београд
СРПСКИ ПОТПОРНИ ОДЕЉАК И ХУМАНИТАРНА ДРУШТВА У ВЕЛИКОЈ
БРИТАНИЈИ ТОКОМ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
- Др Горан Чукић, епидемиолог
Београд, Раковица
НИКОЛОВО УЧЕЊЕ У СРБИЈИ 1915. ГОДИНЕ
II
- Aкадемик др Зоран Ј. Војић, психијатар и психотерапеут – Београд
ПСИХИЧКЕ РЕАКЦИЈЕ И ПОРЕМЕЋАЈИ ПОНАШАЊА У СРПСКОЈ
ВОЈСЦИ 1914 – 1916.
- Отец иконом Йордан Николов Василев
Пловдив – България
животът и делото на светителя хирург Лука Войно-Ясенецки
- Светлана Янакиева Кръстева
отдел “Държавен архив” – Видин при Дирекция
“Регионален държавен архив” – Монтана
ДОЦ. Д-Р ЛЮБЕН ТУРТУРИКОВ – ЛЕКАР – ХИРУРГ, УЧЕН, РАЦИОНАЛИЗАТОР В ОБЛАСТТА НА ОРТОПЕДИЯТА
- Миљан Ћирић, виши архивист
Историјски архив „Тимочка крајина“ Зајечар
ДОКУМЕНТА МЕДИЦИНСКЕ ПРОВЕНИЈЕНЦИЈЕ У ФОНДУ ОПШТИНЕ
ВРАЖОГРНАЦ ЗА ПЕРИОД 1880 – 1920.
- Голуб Радовановић
„ЕТНОС“ – Етнолошка радионица – Сокобања
ЕТНОМЕДИЦИНА СОКОБАЊСКОГ КРАЈА У XIX И XX ВЕКУ
- Александар Рајић, дипл. етнолог-антрополог
Београд
ЗНАЧАЈ МАНАСТИРА ЗАПАДНОГ СРЕМА У ОЧУВАЊУ ЗДРАВЉА
- Емила Петровић, виши кустос
Музеј Крајине – Неготин
ИГРА КАО ЛЕК
- Др Петар Пауновић, учитељ здравља – Рајац
ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА ВАЛАКОЊА 80-ТИХ ГОДИНА XX ВЕКА
ВАРИОЛА У ЂАКОВИЦИ 1972. године (поводом 45 година од појаве
„Вариоле“ на Косову и Метохији)
- Aгим Ј. Јанузи, виши архивист
Историјски архив „Тимочка крајина“ Зајечар
УПУТСТВА И САОПШТЕЊА ЗА ЧУВАЊЕ ОД БОЛЕСТИ ИЗ ФОНДА
ОПШТИНА МАРИНОВАЦ ЗА ПЕРИОД 1918-1920.
Након презентације свих радова промовисан је Зборник радова са претходног VIII научно-стручног скупа, о коме је говорио Иван Потић, виши библиотекар Архива у Зајечару.
Поводом 45 година од појаве „Вариоле“ на Косову и Метохији промовисана је и књижица Др Петра Пауновића „ Вариола у Ђаковици 1972. године“, о којој је говорио сам аутор.
У дискусији и завршној речи др Петар Пауновић осврнуо се и на обрађене теме и изведен je закључак: да је скуп потпуно успео, да су реферати били врло интересантни, садржајни, и квалитетни, да има и нових учесника, да интересовање истраживача расте за историју медицине, фармације, ветерине и народну здравствену културу и да постоји још простора за обраду локалне историје, што ће показати наредни јубиларни X научни скуп.
А.Ј.