Зајечар, 8.10.2021. – Поводом осамдесет година од почетка Другог светског рата у Југославији и дана коначног ослобођења Зајечара у Другом светском рату, у Галерији Историјског архива „Тимочка крајина“ Зајечар отворена је изложба докумената и фотографија „Ни гроб, ни роб – него слобода“, аутора Николе Милутиновића. Сараднице на приређивању изложбене поставке су Драгана Народовић и Милица Ранђеловић.
На дан када су снаге Црвене армије 1944. године ослободиле Зајечар од немачке окупације, Архив је са посебним задовољством угостио Виктора Собољева, специјалног секретара за културу Амбасаде Руске Федерације у Србији, и његову супругу. Пажњу гостију посебно је привукла оригинална и веома сликовита архивска грађа зајечарског Архива која сведочи о подизању споменика борцима Црвене армије палим у борбама за ослобођење источне Србије 1944. године. Након оживљавања сећања са домаћинима на дане заједничке борбе за слободу, господин и госпођа Собољев су разгледали изложбу уз вођење аутора.
На почетку отварања изложбе, посетиоце је поздравио Агим Јанузи, архивски саветник Историјског архива у Зајечару. Окупљенима се потом обратио Никола Милутиновић, аутор поставке. Говорећи о концепту изложбе, аутор је истакао да поставку чине скоро искључиво документа и фотографије Историјског архива у Зајечару. Један од циљева изложбе био је да јавности у што већој мери буде представљена досад непрезентована архивска грађа. Осим догађаја везаних за ратне сукобе на подручју Зајечара и његове околине, војне операције покрета отпора и одмазде окупатора, поставка представља различите сегменте оновремене ратне стварности и свакодневног живота. Између осталог, на изложби су приказана документа о животу избеглица са територије НДХ и Словеније насељених у зајечарском крају, раду рудника бакра у Бору и планској пољопривредној производњи у сврху привредне експлоатације Србије, као и снабдевању становништва намирницама у условима несташице робе. Изложбена поставка представља историјске секвенце из рада биоскопа „Тимок“ у служби немачке пропаганде, као и пропагандне плакате и други материјал којим су зараћене стране настојале да утичу на јавно мњење оног времена. У изложеним писмима ратних заробљеника из источне Србије послатим из логора у Немачкој и десетерачким песмама становника старопланинског села Црни Врх о догађајима из времена рата налазе се оригинална сведочења о тешкоћама ратне свакодневице. Уз документа о савезничком бомбардовању Зајечара 1944. године, поменуте теме представљају неке од аспеката ратне стварности Тимочке Крајине о којима сведочи документарно благо Историјског архива у Зајечару.
Историјски архив „Тимочка крајина“ Зајечар изражава пијетет према свим жртвама и захвалност свим борцима палим за слободу Тимочке Крајине у Другом светском рату.