СВЕЧАНО ОТВОРЕН VII НАУЧНО-СТРУЧНИ СКУП „Историја, медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“

Зајечар, 15-16.10.2015, – У Историјском архиву „Тимочка крајина“ у Зајечару одржан је VII Научно-стручни скуп историје здравља под називом „Историја, медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“. Научни скуп отворио је др Мирко Николић, заменик градоначелника Града Зајечара

Историјски архив „Тимочка крајина“ у Зајечару, у четвртак и петак, 15 и 16. октобра 2015. био је домаћин VII Научно-стручног скупа „Историја, медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“, који се традиционално одржава сваке године у месецу октобру.

Уводну реч на отварању скупа, уз присуство учесника, многобројних званица и представника медија дао је Велибор Тодоров, директор архива у Зајечару.

О значају скупа на отварању говорили су: Надежда Педовић, архивски саветник Историјског архива „Тимочка крајина“ Зајечар, др Петар Пауновић, један од идејних твораца скупа и др Мирко Николић – заменик градоначелника Града Зајечара, који је и отворио скуп.

Скуп је одржан у организацији Историјског архива “Тимочка крајина“ Зајечар, Архива Србије Београд, Института за савремену историју Београд, Српског лекарског друштва-подружнице Зајечар и Рајачке школа здравља.

Теме:

МЕДИЦИНСКЕ И ЗДРАВСТВЕНЕ ПРИЛИКЕ У СРБИЈИ

У ПЕРИОДУ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА 1914 – 1918. ГОДИНЕ

– Војни санитет, здравствено стање војске

– Медицинари на фронту (лекари, болничарке и болничари)

– Збрињавање и помоћ рањеницима на бојиштима

– Мисија Црвеног крста у Првом светском рату

– Учешће и страдање Тимочана у рату

– Здравствено стање становништва у Србији за време рата

МЕДИЦИНСКЕ И ЗДРАВСТВЕНЕ ПРИЛИКЕ У СРБИЈИ У ПЕРИОДУ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА 1941 – 1945. ГОДИНЕ

СЛОБОДНЕ ТЕМЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ МЕДИЦИНЕ,

ФАРМАЦИЈЕ, ВЕТЕРИНЕ И НАРОДНА ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА

– Историја медицине до средине XX века – претеча савремене

медицине у Србији

– Истакнути здравствени радници источне Србије

– Историјски преглед развоја ветеринарске медицине у Србији

– Народна здравствена култура (етномедицина, здравље

у народном животу и традицији и свакодневици)

На предложене теме пријављено је 30, а презентирано 29 истраживачких радова – лекара, психолога, фармацеута, научних, просветних и архивских радника.

Након презентације радова пријављених за овај скуп првог дана промовисан је Зборник радова са претходног VI научно-стручног скупа, о коме је говорио Иван Потић, виши библиотекар Архива у Зајечару.

Радове су представили истраживачи: из Рајачке школе здравља, Државног архива у Видину (Бугарска), Историјског архива у Зајечару, Нишу, Врању, Института за савремену историју Београд, Института за новију историју Београд, Историјског института у Београду, Европског универзитета – Фармацеуског факултета у Новом саду, Дома здравља у Новом Саду, Чешког института за египтологију из Прага, Секције за историју медицине СЛД Београд, али и истраживачи из Београда, Кладова, Ниша, Берана (Црна Гора), и Републике Македоније.

Након излагања радова, првог и другог дана вођене су дискусије и расправа на презентиране теме и поводом тога изведени су конкретни закључци: да је скуп испунио циљ одржавања, да је по квалитету реферата превазишао претходне, да постоји још простора за обраду предложених тема, и да је пожељно допунити је темом избеглиштва.

Напоменито је да преко 50% презентираних радова представља реферате из локалне историје, да се ради о обилној грађи из локалних архива, да је она већином у несређеном стању и да се тешко користи, али је врло значајна за проучавање историје здравља.

На овом скупу је такође предложено, да се с обзиром на досадашњи рад у Зајечару и на секцијама СЛД у Београду 2017. године одржи Први српски конгрес историје здравља.

ПРИЈАВЉЕНИ УЧЕСНИЦИ

ЗА

VII научно-стручни скуп

„Историја медицине, фармације,

ветерине и народна здравствена култура“

Зајечар, 15 – 16. октобар 2015.

(Галерија Историјског архива у Зајечару)

Четвртак, 15. октобар 2015.

Радно председништво: Велибор Тодоров, др Петар Пауновић, Надежда Педовић

Љубодраг Поповић, Београд

РАТНЕ, РЕЗЕРВНЕ БОЛНИЦЕ У ЗАЈЕЧАРУ 1914-1915.

Зоран Јанковић, Историјски архив, Зајечар

СРПСКИ ВОЈНИЦИ У ЗАЈЕЧАРСКИМ БОЛНИЦАМА 1914-1915.

Никола Арсић, Историјски архив, Ниш

АКТИВНОСТИ РУСКОГ КОМИТЕТ ЗА ПОМОЋ СРБИЈИ И ЦРНОЈ ГОРИ У

НИШУ У 1915. ГОДИНИ

Александар Лукић, Институт за новију историју Србије, Београд

СТОЧНЕ БОЛЕСТИ У ТИМОЧКОЈ ДИВИЗИЈИ ПРВОГ ПОЗИВА ЗАКЉУЧНО

СА КОЛУБАРСКОМ БИТКОМ

Prim.dr.med. Горан Чукић, Беране

ПОРУКЕ ЗА ЈАВНОСТ У ВРЕМЕ ЕПИДЕМИЈЕ ПЕГАВОГ ТИФУСА

ГОДИНЕ

Проф. др Зоран Ј. Војић, пук. у пензији, ВМА, Београд

ПСИХОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ВОЈНИКА У ВЕЛИКОМ РАТУ

Проф. др Зоран Ј. Војић, пук.у пензији, ВМА, Београд

МИТА С. БОГИЋЕВИЋ – УСПОМЕНЕ ИЗ РАТА, ПОТКИВАЧКО ШКОЛА –

ПОТКИВАЧКО ПРАВИЛО, ТЕКЕЛИ, СОЛУН, 1918.

Mr sci Елена Јосимовска, dr sci Верица Јосимовска,

Р. Македонија

РАТНИ ДНЕВНИЦИ И РАПОРТИ ЛЕКАРА ЗА РАД У МАКЕДОНИЈИ У

ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Др Биљана Стојић, Историјски институт, Београд

Др Александра Колаковић, Институт за политичке студије, Београд

ФРАНЦУСКЕ ЛЕКАРСКЕ МИСИЈЕ У СРБИЈИ 1915. ГОДИНЕ

Др Вања Продић, специјалиста психијатрије, Дом здравља Нови Сад

Мр Слободан Продић, дипломирани теолог и магистар истор. наука

ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ДОЛАСКА ДР КЕТРИН МЕКФИЛ У СРБИЈУ И

ОДНОСА ПРЕМА БОЛНИЦИ КОЈУ ЈЕ УСТРОЈИЛА У СРЕМСКОЈ

КАМЕНИЦИ

Јелена Манојловић, Душанка Крајновић, Универзитет у Београду, Фармацеутски факултет, Београд Јасмина Арсић Европски универзитет, Фармацеутски факултет, Нови Сад

РОДОНАЧЕЛНИК АПОТЕКАРСТВА ПОРОДИЦЕ ДУШМАНИЋ