ПРЕДСТАВЉЕНА ПУБЛИКАЦИЈА „НИКОЛА ПАШИЋ КРОЗ ГРАЂУ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА У ЗАЈЕЧАРУ“ И ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „НИКОЛА ПАШИЋ – АРХИВСКА ПРИЧА“

Зајечар, 22.12.2021. године – На сâмом крају календарске године, Историјски архив „Тимочка крајина“ оживео је успомену на Николу Пашића, српског и југословенског државника пореклом из Зајечара.

Поводом 175. годишњице Пашићевог рођења, навршене 2020. године, Архив је представио јавности публикацију под насловом „Никола Пашић кроз грађу Историјског архива у Зајечару“. Представљање књиге омогућено је ове године услед повољнијих противепидемијских мера. Приређивачи публикације су Никола Милутиновић, Бора Димитријевић и Велибор Тодоров, а књига је објављена захваљујући средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. У Архиву је овом приликом отворена и изложба аутора Николе Милутиновића под називом „Никола Пашић – архивска прича“, а повод за њено приређивање је  95. годишњица смрти најпознатијег Зајечарца. На велико задовољство Архива, данашњем догађају је као рецензент публикације и драги гост присуствовао проф. др Александар Животић са Катедре за историју Југославије Филозофског факултета у Београду.

Зајечарски Архив годинама уназад објављује своју архивску грађу која сведочи о личностима значајним за националну историју. Нова публикација Архива посвећена Николи Пашићу представља наставак те традиције. Зборником докумената о Пашићу јавности су први пут у оквиру јединствене публикације представљена оригинална документа Архива у Зајечару која сведоче о поменутом државнику. Зајечарски Архив је током последње деценије прошлог века систематски откупљивао и прикупљао писане трагове о Николи Пашићу, формирао драгоцен фонд, а сада је поменута сведочанства представио јавности. Књига је подељена на три целине, у оквиру којих су представљена документа, новински чланци и фотографије. Пашићева сведочанства са школовања у Цириху, његова штедна књижица, лична и политичка преписка, сећања савременика и драгоцене фотографије само су нека од сведочанстава која осветљавају лик и дело Зајечарца, својевремено сматраног дипломатом европског формата.

 

Пошто су зборником докумената о Пашићу јавности представљена превасходно оригинална документа, изложба посвећена српском државнику заснована је на ширем корпусу архивске грађе. Сем оригиналних докумената Архива у Зајечару, изложбом су  представљена и значајна документа из Архива Србије, Архива Југославије и Архива САНУ. На поставци су место пронашла и поједина документа до којих су архивисти зајечарског Архива дошли током скорашњих истраживања. Поставка прати живот Николе Пашића од школовања до смрти 1926. године и осликава лик и дело протагонисте фотографијама, личном преписком, новинским чланцима, карикатурама, плакатима и осталом, разноврсном архивском грађом.

На почетку представљања књиге и отварања изложбе, публику окупљену у Галерији Архива поздравио је Велибор Тодоров, директор установе. Бора Димитријевић, некадашњи директор Архива, говорио је о процесу повратка Николе Пашића у колективно сећање крајем прошлог века и откупу архивске грађе о Пашићу, подсетивши на појединце који су својевремено пружили помоћ зајечарском Архиву у процесу прикупљања грађе о српском државнику и Зајечарцу. Преузевши потом реч, проф. др Александар Животић је најпре указао на богат допринос Зајечара и Тимочке Крајине националној историји. У повести Краљевине Србије, Зајечар је имао статус једне од пет најзначајнијих вароши, као један од регионалних, економских и политичких центара државе. Овај део Србије значајан је као колевка и најјаче упориште радикалског покрета, али и подручје са ког је потекло више значајних политичара, војника и генерала. Тимочка Крајина и Зајечар стога имају велики значај у развоју модерне српске државе. Професор је потом указао на драгоценост докумената о Николи Пашићу који се чувају у Историјском архиву у Зајечару, значај представљеног зборника докумената и улогу Николе Пашића у историји српског народа. Присутнима се потом обратио Никола Милутиновић, један од приређивача публикације и аутор изложбе, изразивши захвалност свим појединцима који су Архиву пружили помоћ у приређивању зборника и изложбене поставке. Проф. др Александар Животић је потом поново преузео реч, говорећи о поставци посвећеној Пашићу и прогласивши изложбу отвореном. Занимљиве одломке из књиге који сликовито сведоче о Пашићевом животу публици је прочитала архивисткиња Драгана Народовић, чиме је програм додатно обогаћен.