Зајечар, 17. новембар 2022. године – У Историјском архиву “Тимочка крајина“ Зајечар одржан је XIII научно–стручни скуп „Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“. Тим поводом у Архиву су се још једном окупили научни радници и истраживачи различитих професија: лекари, фармацеути, епидемиолози, историчари, правници, социолози, економисти, инжењери, архивисти.
На отварању скупа присутнима су се најпре обратили Велибор Тодоров, директор Архива у Зајечару, др Петар Пауновић, један од идејних твораца научног скупа, и Весна Милојевић, историчарка и директорка Историјског архива Краљево. Овом приликом, у Галерији Архива је представљена изложба под називом „Епидемије у Србији у XIX веку“, ауторке Весне Милојевић. Поставка сведочи о епидемијама куге, колере и великих богиња у нововековној Србији, мерама борбе против поменутих болести – карантинима и вакцинацији, као и о другим околностима које су пратиле наведене појаве. Изложба ће бити отворена за посете у Галерији Архива током наредне три седмице, сваког радног дана између 8 и 15 часова.
Тринаести научно–стручни скуп „Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“отворио је др Владимир Виденовић из Зајечара. Као доктор ветеринарске медицине и заменик градоначелника града Зајечара, господин Виденовић је истакао значај одржавања оваквог скупа и исказао му подршку.
Пре него што су учесници скупа преузели реч и представили своје радове, одржана је промоција Зборника радова са планираног XII научно–стручног скупа, који је био предвиђен за 18. новембар 2021. године. Скуп није одржан услед тадашње ситуације везане за епидемију ковида–19. Реч на представљању имали су др Петар Пауновић и Агим Јанузи, архивски саветник Архива у Зајечару и технички уредник Зборника.
За научни скуп пријављено је 19 радова, а презентовано њих 11. Остали аутори били су оправдано одсутни. Време излагања учесника било је ограничено на 10 минута.
Теме овогодишњег скупа биле су:
- Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура – институције, догађаји, личности од значаја за историју медицине, фармације, ветерине и народну здравствену културу
- Епидемије заразних болести Тимочке Крајине, Србије и Балкана – епидемиологија и лечење, рехабилитација, хигијенске прилике и здравствена просвећеност, друштвене прилике (здравствена политика и економија)
Учесници скупа:
Младен Думитрашковић, инжењер ИТ, Здравствени центар Бор
РАЗВОЈ ИНФОРМАЦИОНОГ СИСТЕМА У ЗДРАВСТВУ У БОРУ
Ивана Јовановић, дипл. социолог, архивски саветник, Историјски архив Ниш
УСТАНОВЕ ОПШТЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ НА ТЕРИТОРИЈИ НИША У ПОСЛЕРАТНОМ ПЕРИОДУ (КРОЗ АРХИВСКУ ГРАЂУ И СТАРУ ШТАМПУ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА НИШ)
Др Петар Пауновић, учитељ здравља, Рајачка народна школа здравља, Рајац
КОМПЈУТЕРСКИ МРАК У ЗДРАВСТВУ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ
КРАЈЕМ СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА XX ВЕКА
Нада Петровић, историчар, архивски саветник, Београд
САВЕЗНЕ УСТАНОВЕ ЗДРАВСТВА У ЈУГОСЛАВИЈИ ОД 1918. ДО 2003.
У ФОНДОВИМА АРХИВА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Спец. др мед. Срђан Мијатовић, специјалиста ургентне медицине, Дом здравља Прокупље
141 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА ОПШТЕ БОЛНИЦЕ У ПРОКУПЉУ
Јелица Илић, историчар, музејски саветник, Народни музеј Зајечар
ИНИЦИЈАТИВА ЗА СТВАРАЊЕ АНГЛО–ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЛИГЕ
Небојша Озимић, виши кустос историчар
Иван Митић, виши кустос историчар
Народни музеј Ниш
СТУДЕНТИ МЕДИЦИНЕ И ЛЕКАРИ ЖРТВЕ ЛОГОРА НА ЦРВЕНОМ КРСТУ
Проф. Славољуб Станковић Тале, историчар, Ниш
САНИТЕТСКИ ПУКОВНИК ДР ПЕТАР Н. ПОПОВИЋ, СТУДЕНТ МЕДИЦИНЕ ИМПЕРАТОРСКЕ ВОЈНО–МЕДИЦИНСКЕ АКАДЕМИЈЕ У САНКТ ПЕТЕРБУРГУ
Др Јасмина Живковић, дипл. правник и доктор историјских наука, архивски саветник, Историјски архив Пожаревац
ДР СОФИЈА ЉЕШЕВИЋ – ЛЕКАР, ПАТРИОТА И ХУМАНИСТА, СВЕДОК
Агим Ј. Јанузи, архивски саветник, Историјски архив „Тимочка крајина“ Зајечар
ЛEКАРИ, АПОТЕКАРИ И ВЕТЕРИНАРИ У СПИСИМА ТРГОВАЧКО–ОБАВЕШТАЈНОГ ЗАВОДА (КРЕДИТ–ИНФОРМ) ЗA ЗАЈЕЧАР, КЊАЖЕВAЦ И БОЉЕВAЦ, 1934–1941.
Проф. др Бранко Надовеза, научни саветник, Институт за новију историју Србије, Београд
ДР СТЕВАН ИВАНИЋ О ЗДРАВСТВУ НА СЕЛУ
Др фарм. наука Павле Јовић, Српско лекарско друштво, Секција за историју медицине, Београд
ДОПРИНОС СРПСКИХ ЛЕКАРА ИЗУЧАВАЊУ ЛЕКОВИТОГ БИЉА
Прим. др мед. Горан Чукић, епидемиолог, Београд
„ОЦЕНА“ ДР МИЛАНА ПЕЦИЋА ЗА СУЗБИЈАЊЕ ЕПИДЕМИЈЕ ПЕГАВЦА У ВОЈНОЈ ЗОНИ ВАЉЕВА 1915. ГОДИНЕ
Стојанка Бојовић, архивски саветник, Архив Косова и Метохије
Невена Карабашевић, архивски саветник, Историјски архив Ниш
ДОМАЋИЧКИ ТЕЧАЈЕВИ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА У ТИМОЧКОМ СРЕЗУ
Сузана Петровић, виши архивист
Милена Јовановић, виши архивист
Историјски архив „31. јануар“ Врање
СУЗБИЈАЊЕ МАЛАРИЈЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ВРАЊСКОГ ПОДРУЧЈА 1947–2021. ГОДИНЕ
Предраг Стојковић, архивист, Историјски архив „31. јануар“ Врање
РАКОВАЧКА БАЊА
Наташа Раденковић, виши архивист
Игор Ракић, архивист
Историјски архив Ниш
„НАРОДНЕ НОВИНЕ“ О ПРИЛИКАМА У НИШУ И ОКОЛИНИ ТОКОМ ЕПИДЕМИЈЕ ВЕЛИКИХ БОГИЊА У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ, МАРТА–АПРИЛА 1972. ГОДИНЕ
Др Слободан Продић, Факултет за европске правно–политичке студије, Београд
Др Вања Продић, Дом здравља Нови Сад, Нови Сад
ПРАЗНОВЕРЈЕ И ЊЕГОВ УТИЦАЈ НА ЗДРАВСТВЕНУ (НЕ)ПРОСВЕЋЕНОСТ САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА – ИСКУСТВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Др Миодраг Тодоровић, спец. здравствене економике и демографије, Зајечар
СОЦИО–ЕКОНОМСКА ЦЕНА ДЕТЕТА КРАЈЕМ XX ВЕКА