АРХИВ ПРЕДСТАВИО НОВУ МОНОГРАФИЈУ ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДРА ЖИВОТИЋА О ОДБРАНИ ЗАЈЕЧАРА У ДРУГОМ БАЛКАНСКОМ РАТУ

Зајечар, 31. октобар 2023. године – Историјски архив „Тимочка крајина“ Зајечар данас је са поносом представио јавности своје ново издање. У питању је монографија под насловом „Одбрана Зајечара 1913: Тимочка војска у Другом балканском рату“, аутора проф. др Александра Животића, редовног професора Катедре за историју Југославије Филозофског факултета у Београду. На овај начин, дугогодишња сарадња Архива са професором Животићем настављена је објављивањем књиге која говори о значајном сегменту историје Зајечара и Тимочке Крајине.

На почетку промоције публици се обратио Велибор Тодоров, директор Архива, истакавши задовољство тиме што је проф. др Александар Животић, као универзитетски професор, овом књигом посветио пажњу и локалној историји Тимочке Крајине. Као рецензент, гост Архива био је и пуковник др Далибор Денда са Института за стратегијска истраживања Универзитета одбране, који је у свом излагању оценио значај и домет представљене монографије. На крају промоције, публици се обратио и аутор, који је говорио о околностима настанка књиге, мотивима за писање и кључним моментима из садржаја монографије. Одломке из књиге публици је представила Драгана Симоновић, архивист зајечарског Архива.

Монографија „Одбрана Зајечара 1913: Тимочка војска у Другом балканском рату“ бави се војним операцијама вођеним на фронту ком досадашња историографија није посвећивала велику пажњу. Разлог за то био је значај македонског војишта, на ком су српска и бугарска војска водиле битке одлучујуће за исход Другог балканског рата. Ипак, најновија књига проф. др Александра Животића указује на посебан значај који су операције Тимочке војске имале за резултат поменутог војног сукоба. Преко разматрања места и значаја Бугарске у ондашњим српским ратним плановима, карактеристика Тимочко–подунавског војишта у Другом балканском рату, до бугарског упада у Тимочку Крајину и контраудара Тимочке војске, аутор је на светлост дана изнео још једно, све до данас мање познато поглавље из прошлости источне Србије. Међу архивском грађом на којој је књига утемељена нашла се и она чији је чувар Архив у Зајечару.